Prvi Vaskrs koji pada tačno dan uoči masakra koji je ovaj deo sela zavio u crno, a ulicu gde su se stravična ubistva dogodila, pretvorio u ulicu duhova, tek pet porodica je slavilo. Toliko je i familija ostalo u Velikoj Ivanli pošto je Ljubiša Bogdanović (60) 9. aprila 2013. godine, nakon što je ubio sina Branka (42) i majku Dobrilu (83), a ženu Javorku ranio, krenuo po komšiluku u kravi pir i u kojem je ugasio 13 života – ubio je šest muškaraca, šest žena i dvogodišnjeg dečaka. U svega tri porodice tada niko nije povređen, dok su Aleksandar Stekić (35) i njegov otac Radoje ostali bez dve najbitnije žene u porodici. Ubijene su Aleksandriva majka Dragana (50) i i baka Danica (78).

- Svake godine uoči godišnjice masakra naviru mi sećanja na to jutro kada sam na ulazu u kuću video majku kako leži u lokvi krvi. Kada sam preživeo, jer Ljubiša verovatno nije znao da sam kod kuće i da spavam. Sećam se svega i svakog detalja i, verujte, teško je kad živite sa tim, dok je ocu sve teže – priča Aleksandar Stekić, dok pokazuje mesto kod stepenica gde je ugledao beživotno telo svoje majke.

Kako priča, ulica u kojoj živi nije kao nekada, pusta je, a i ljudi su se otuđili. Tek nekoliko njih viđa s vremena na vreme, a kako kaže, pre masakra, sve to je bilo drugačije – više ljudi, čula se muzika, a kafe su se ispijale svakodnevno. Svakog Vaskrsa komšije su se obilazile međusobno, dok je sada mrtva tišina sastavni deo njihovih života, a zapuštene i obrasle kuće i dvorišta stoje kao spomenik i opominju na strašno jutro 9. aprila 2013. godine.

- Kada sam video mrtvu majku, prvo sam pozvao oca. Kako on nije mogao da dobije Hitnu pomoć, rekao mi je da odem kod prvog komšije da ih pozovem, međutim, tad sam video njega i njegovu ženu mrtve. Otrčao sam dalje, video baku u lokvi krvi, pa onda do još jedne kuće gde su komšije takođe ubijene. Onda su mi se odsekle noge i nisam mogao dalje. Ja sam bio prvi koji ih je video, policija nije ni znala da je ovaj pobio njih 13, tek kad sam im rekao, pozvali su druge kolege – priseća se Aleksandar.

Dok s tugom na licu pokazuje rupu od metka koji je prošao kroz glavu njegove majke, Aleksandar objašnjava da je tada naišao na policajca koji je obavljao uviđaj u kući Despotovića, gde je Bogdanović pobio svih pet članova porodice, među kojima i dvogodišnjeg dečaka. Snaja ove porodice, Jovana (21), koja je sama ubijena nekoliko sekundi kasnije, dok je u rukama držala sinčića, prijavila je policiji Ljubišu, a kako priča Aleksandar, da ona to nije uradila, verovatno bi pomahnitali čovek pobio i ostale komšije. I dan-danas, kako priča ovaj neutešni čovek, ni on ni otac ne znaju koga je posle sina i majke Ljubiša prvog ubio od komšija, niti koji su razlozi za to.

- On nije bio loš čovek. Bio je veoma ozbiljan. Pretpostavljam da je upozoravao svoju porodicu da će ih pobiti, ali da ga oni nisu ozbiljno shvatili, dok su ostali u komšiluku ubijrni kako posle njegove smrti ne bi pričali kako je loš čovek. Ljubišina žena Javorka koja je preživela masakr, jednom je samo došla u našu kuću i kenula da priča laži o razlozima za ovaj zločin, nakon čega se više nije pojavila niti se izvinila što nas je njen muž zavio u crno – dodaje Aleksandar.

Krvavi pir se dogodio 9. aprila. Ljubiša je prvo ubio majku i sina u svojoj kući. Potom je provalio u susednu kuću Despotovića gde je pobobio svih pet članova, uključujući dvogodišnjeg Davida. Zatim je ubio po dvoje članova porodica Jelašić, Mijailović i Stekić. Lančano ubistvo koje je trajalo oko pola sata, završilo se dolaskom policije i pokušajem počinioca da izvrši samoubistvo hicem u glavu.