Kristina Aleksandrović (16) iz Malajnice kod Negotina, koja se u subotu ubila pred ocem i bratom iz očevog pištolja, sahranjena je juče na lokalnom groblju u beloj venčanici. Na glavi je imala veo, a na slepoočnicama dva cveta koja su prekrivala rane od metka.

Na stotine rođaka, prijatelja i školskih drugova u suzama je pratilo nesrećnu devojčicu na večni počinak, dok je majka Lidija Aleksandrović neutešno jecala nad belim kovčegom.

- Pile moje, ustani da vidiš svoje crne svatove... Poslala sam te u školu po diplomu, mislila sam da će ovo društvo na svadbu da ti dođe, a sad liju suze pred kućom našom... - zavapila je Lidija, teturajući se između dve rođake koje su je pridržavale.

I Kristinin deda je neutešno jecao, gledajući u mrtvu unuku:

- Zašto ona... Zašto ne ja. Ona bi trebalo da se veseli sa ovim drugaricama, da joj pripremamo svadbu, a ne s venčanicom da je otpraćamo u grob. Bila nam je radost, uvek nasmejana, kao sunce nam je obasjavala kuću, a sad...

Za to vreme trubači su svirali najpre kolo, a zatim posmrtni marš, dok su stotine učenika iz lokalne osnovne škole, koju pohađa Kristinin godinu dana mlađi brat Nenad, sa suzama obilazile oko Kristininog otvorenog kovčega. Poslednji pozdrav uputili su joj i drugari iz odeljenja i iz internata, sa kojima je takoreći do juče delila đačke radosti.

Školske drugarice su znale za njenu simpatiju. Kažu da je bilo čarki među njima, volela ga je, ali ne veruju da je digla ruku na sebe zbog neuzvraćene ljubavi. Tog mladića juče nije bilo na sahrani, a pravi razlog zašto je kobne noći prislonila cev na glavu i povukla okidač devojčica je odnela u grob.

Otac Zorislav Đorđević je nakon tragedije uhapšen jer je ćerki i sinu dao pištolj da malo pucaju u dvorištu, ali nije ni slutio da će Kristina bez ikakvog povoda sebi presuditi. On je nakon saslušanja pušten da se brani sa slobode i da bi mogao da sahrani ćerku.

Zorislav je juče nem od bola stajao pored kovčega svoje mezimice i pridržavao suprugu Lidiju, koja ju je ljubila u čelo. U njegovim očima, punim suza, moglo se videti gorko kajanje i bol jer je nekoliko dana ranije popustio na molbu dece i dao im oružje u ruke.