Bošković je, na marginama skupa Mreže za razvoj poslovanja Jugoistočne Evrope (SEEBDN) u Beču, kazao za Tanjug da protesti utiču na stabilnost regiona, a posebno naglašava da one štete pozitivnoj klimi potrebnoj za privlačenje stranih investicija u vremenu kada je svima u regionu neophodan ekonomski rast i razvoj.

- Mislim da protesti nisu put koji će doprineti boljoj poziciji regiona, niti stvaranju pozitivnije klime kako bi privlačili što više stranih investicija. Regionu su nasušno potrebni ekonomski rast i razvoj - podvukao je on.

Bošković je rekao da je Crna Gora napravila dobre korake u poslednjih nekoliko godina, da je rast BDP-a blizu pet odsto iz gdine u godinu, te da je to ono što treba državama u regionu kako bi pristizale Evropu i izdizale se iz balkanskog blata u koje su zapale pre više decenija.

- Potrebno je da nađemo zajednickci interes i da se ka njemu okrenemo, te kroz evropske i evroatlantske integarcije pokušamo ostvariti zajednickci interes, a tamo gde imamo razlika samo kroz razgovore i dijalog da stvorimo preduslove da otvorena pitanja rešavamo po uzoru na Makedoniju i Grčku, koje su na taj način rešile svoj problem - kazao je on.

Bošković je ocenio da je bezbednosna situacija u regionu daleko od onoga kako bi nekli hteli da je predstave, kao nestabilnu: "Siguran sam da u dogledno vreme ono što je bilo 1990-tih na prostoru Jugoistočne Evrope, Zapadnog Balkana ili bivše Jugoslavije, kako god se on nazivao, ne može ponoviti", istakao je on i dodao da sve što se dešava sada, oko protesta, odvlači pažnju i troši energiju na potpuno nebitne stvari, umesto da se usresredimo na to da zajedno sa onima koji imaju ideju I novac, uz naše potencijale I talenat, izgradimo bolju budućnost za sve naše građane.

Upitan da li je, godinu dana nakon što je Evropska komisija pomenula 2025. kao datum za prijem novih članica sa Balkana, moguće i dalje ostvariti taj cilj, Bošković je istakao da je to i dalje moguće.

Crnoj Gori, kako je ukazao, ostalo je još još samo jedno poglavlje da otvori, a to će učiniti, prema njegovim rečima, ili u orvoj polovini ove godine ili krajem godine.

- Krenućemo u zatvaranje poglavlja, a imamo već i neka koja su zatvorena. Mislim da u narednih tri do četiri godine možemo završiti kompletan proces zatvaranja poglavlja. Ali, nije samo na Crnoj Gori, već i na EU koja ima i sopstvenih nedoumica, nelogičnosti i nesporazuma, da odredi dan ulaska naše zemlje, pa i Srbije koja takođe ima dobro "prolazno vreme" kada su u pitanju evropske integracije. Mi ćemo ostati posvećeni da ono što je do nas završimo na najbolji mogući način, u najbržem roku, a da onda prepustimo članicama EU na koji nacicn i u kom vremenskom roku žele Crnu Goru, i druge zemlje Zapadnog Balkana u svom dvorištu - zaključio je Bošković.