separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

region

PAS JE BEBI ZABIO ZUBE DO MOZGA - Pas izujedao dete, pa tragedija dobila epliog


Za njen život strepeo je ceo region.


Odličnom reakcijom doktora beba od samo mesec dana, koju je za glavu ugrizla doga i nanela joj teške povrede, spasena je i lekari se nadaju da bi mogla uskoro da bude otpuštena iz bolnice.

Reč o pravom medicinskom čudu jer je devojčicu pre desetak dana u kući u malom podravskom selu Repaš snažno ugrizao pas argentinska doga. Povrede su bile opasne po život, stradale su kosti lobanje i mozak, a u Dečju bolnicu u Klaićevoj hitno je dovezena na lečenje iz koprivničke bolnice u vrlo teškom stanju. Sledile su dve operacije, indukovana koma, intubacija, dani provedeni u Jedinici intenzivne nege.

Za njen život, osim roditelja, strepeo je gotovo ceo region i iz dana u dan pratilo se njeno stanje. Ali, desetak dana nakon strašnog događaja devojčica je na “običnom” neurohirurškom odeljenju, samostalno diše i jede, a ako se ne dogodi nešto vanredno, što lekari u ovom trenutku ne očekuju, za osam dana mogla bi s roditeljima svojoj kući, piše Jutarnji.hr.

Autor: RTV Pink

Za srećan završetak pobrinuli su se lekari Dečje bolnice u Klaićevoj, i to od intenzivista do neurohirurga, a uključili su se i neuropedijatri koji će i dalje brinuti o bebi, odnosno o njenom neurološkom oporavku.

– U bolnici je tog petka poslepodne dežurni hirurg dobio poziv iz koprivničke bolnice. Rečeno je da imaju teško povređeno dete, a kako sam bila u pripravnosti, pozvali su me u bolnicu pa sam stigla čak i pre devojčice. Bilo je oko 17 sati. Ugriz je izgledao strašno jer su stradali i glava i mozak. Povređena je bila i leva i desna strana glave. Nismo imali vremena uraditi dodatna snimanja jer je bilo jasno da je potrebna hitna operacija – kaže neurohirurg dr Marta Borić Krakar koja je obavila prvu operaciju, koja je trajala više od tri sata.

Bebu je prva pregledala u tom trenutku dežurni intenzivni lekar dr Sandra Kralik.

– Najavili su nam da stiže devojčica iz Koprivnice stara tek mesec dana. Bila je u šoku jer je izgubila puno krvi. Trebalo je što brže osposobiti za hitnu operaciju. Odmah je dobila krv jer je to bio glavni problem. Zbog toga je bila nestabilna, ‘šokirana’, hipotenzivna (pritisak koji je bio nemerljiv). No, cela ta priprema nije trajala duže od petnaestak minuta. Naime, sve se to dogodilo oko 14 sati. U koprivničkoj bolnici je oko 15 sati napravljen CT i kad se videlo da je ne mogu zbrinuti, poslali su je k nama. U Klaićevu je stigla oko 17.30, a u petnaest do šest bili smo u sali. Bila je vitalno ugrožena – objašnjava dr Kralik.

– Bio je to najviši mogući oblik hitnosti ne bi li se spasio život bebi. Trenutak u kojem se mora stabilizovati dete, zaustaviti krvarenje i osigurati vitalne funkcije mozga i celog organizma. Naravno, uvek je sve komplikovanije kad se radi o tako maloj bebi, ali mi smo, srećom, već navikli jer ona i nije najmanja beba koju smo lečili – objašnjava prim. dr Ivančica Škarić, načelnica Jedinice intenzivne njege.

Hirurški zahvati

Međutim to nije bila poslednja operacija.

– Trebalo je sanirati rane glave i mozga te moždane ovojnice pa je zato bio potreban još jedan hirurški zahvat. Naime, kontrolni MR je pokazao da postoje oštećenja koja treba ‘popraviti’ – kaže upravnik bolnice, prof. dr Goran Roić.

Više od četiri sata trajala je druga operacija koja je obavljena tri dana kasnije. Naime, neurohirurg Miroslav Gjurašin kaže kako je bilo potrebno izvesti još jedan zahvat ne bi li se sprečile tzv. sekundarne povrede.

– Reč je o povredama zbog kojih nastaje otok tkiva koji, pak, pritiska zdravi deo mozga i oštećuje ga. Operacija je trajala dugo jer sam najprije operisao jednu pa drugu stranu glave. To je bilo važno da postojeće povrede ne postanu još veće, odnosno da ne ostanu trajne posledice – kaže dr Gjurašin.

Ta druga operacija ubrzala je oporavak i samo nekoliko dana kasnije dete je skinuto s respiratora.

– Tada je dete počelo samostalno da diše i prebačeno je s Odeljenja intenzivne njege na Odeljenje neurohirurgije. Roditelji su sad svakodnevno uz devojčicu – kaže prof. dr Roić.

Autor: Pixabay.com

Rehabilitacija

– Nekoliko dana nakon operacije pokazalo se da je neurološki status deteta bio usporen, odnosno devojčica nije bila vitalno ugrožena, ali je, primer, slabije reagovala na zvuk i uspostavljala kontakt, a bila je prisutna i mišićna asimetrija jer su se leva i desna strana razlikovale u spontanoj motorici. No, već u sredu nakon ponovljenog pregleda i nakon što se dete oporavilo od operacije izgledalo je bistrije, reagovalo je na zvučni podražaj, ali još je prisutna neuromotorna asimetrija jer je s jedne strane oštećenje mozga veće. Zbog toga će slediti fizikalna rehabilitacija i nadamo se da će, s obzirom na sposobnost i plastičnost mozga, beba lakše nadoknaditi oštećene stanice te da će se stimulacijom zdravih stanica taj deficit smanjiti – ističe neuropedijatar doc. drVlasta Đuranović, prenosi Srpskainfo.

Naime, nakon skidanja sa respiratora beba nije mogla da prihvati hranu jer je refleks gutanja bio usporen, ali sada se i to oporavilo. Istina je da će bebi ubuduće biti potrebna fizikalna terapija kako bi se dodatno ojačala funkcija ruku i nogu.

Sledi i EEG kad zarastu rane na glavi jer one mogu smetati u tačnosti dijagnostike, a takođe će se uz pomoć ultrazvuka pratiti, kroz fontanelu na glavi, promene na mozgu. Sve u svemu, perspektiva devojčice je dobra.

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti