Za špijunažu se mogu koristiti svi računari, od onih koji se nalaze u kompjuterima i laptopovima do onih u smart televizorima. Najveći rizik trenutno nose mobilni telefoni, jer u njiima korisnici čuvaju sve važne privatne podatke, smatraju stručnjaci.
Poseban problem, prema njihovom mišljenju je to što država i krminalci koriste iste sisteme špijuniranja, a u Srbiji ne pravimo svoje softvere, već kupujemo i koristimo tuđe.
Rutkit je vrsta softvera, koja se lako može instalirati na bilo kom računaru i omogućava potpunu kontrolu računara, ali i prikrivanje svih radnji.
- Za instaliranje ovih softvera koristi se tehnologija trojanskih konja, a mogu se instalirati i preko igrica. Jedna verzija Engri brdsa je sadržala ovaj softver. Dovoljno je da kliknete na sumnjiv link i da na taj način instalirate špijunski softver, on može pokupiti sve vaše podatke, uključiti kameru, pokupiti slike, šifre, brojeve računa – objasnio je za TV Pink dekan Elektrotehničkog fakulteta Zoran Jovanović.
Foto: Printscreen
Jovanović kaže da bi, kada bi pokušavao da se zaštiti, to radio po ceo dan i da time nije opterećen, ali da je svestan da je dosta verovatno da neko može da dođe do podataka koje ima na računaru i telefonu.
- Morate imati poverenje u proizvođača hardvera i softvera. Srbija je u kategoriji zemalja koje su ranjive, jer kupujemo i uzimamo i tuđe softvere i tuđe hardvere. Najbolja zaštita bi bila da zaustavimo odliv mozgova i da sami pravimo softvere – naveo je Jovanović.
Direktor u Fondaciji Duplon Zoran Radunović ističe da je u 90 odsto slučajeva špijunaže razlog ljudska greška- otvaranje sumnjivog mejla, korišćenje otvorene vajfaj mreže...
- I pametni televizori imaju softver u sebi, sve su to računari i svima njima može da se pristupi i na isti način, da se instalira neki rutkit, koji će omogućiti prikupljanje podataka – naveo je Radunović i ukazao da će se javiti problem da kada se pojave pametni automobili, pa neko uspe da preuzme kontrolu nad vozilom.
Foto: Printscreen
- Sve je pametno, samo ljudi nisu dovoljno pametni i nisu upoznati sa rizicima – dodao je on, ukazavši da i kada su u pitanju državne službe koje se bave špijunažom, ne ide uvek sve kroz proceduru i da su zloupotrebe uvek moguće.
Prema njegovim rečima, dražava upada u sisteme, kao i kriminalci, koriste iste sisteme, pa čak i kupuju i jedni od drugih, a kada je oružje isto i procuri svima je dostupno i to je ono čega se treba plašiti.
- Postoje tri nivoa lične zaštite: tehnološki – da vam je apdejtovan softver i da imate antivirus, digitalna pismenost – da znamo gde klikćemo i zaštita koja se uspostavlja na državnom nivou. Ova tema mora biti visoko na agendi – istakao je Radunović ukazavši na moguću opasnost digitalizacije u zdravstvu i sudstvu.
