Danas slavimo najveći hrišćanski praznik Vaskrs koji se praznuje čak tri dana. Vaskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, po novom gregorijanskom kalendaru.
Vaskrsenje Isusa Hrista je praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću. U svim pravoslavnim hramovima služe se vaskršnje liturije. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik uskrsnuća.
Tako počinje nedelja, prvi dan Uskrsa. Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima "Hristos vaskrse", a odgovara se sa "Vaistinu vaskrse".
Rano ujutru sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika.
Patrijarh srpski Porfirije služio liturgiju
Patrijarh srpski Porfirije služio je ponoćnu liturgiju u Hramu Svetog Save i poručio da svi treba da vaskrsnemo iznutra kao pojedinici, ali i kao narod i svakoga dana budemo bolji i imamo međusobno razumevanje. Porfirije se na kraju praznične arhijerejske liturgije kratko obratio vernicima i čestitao im Vaskrs. "Neka je srećan i blagosloven, braćo i sestre, današnji dan i praznik - da smo svi blagosloveni, blagoslovom vaskrslog Hrista. I njegovim blagoslovom da vaskrsnemo i mi iznutra, da uvek zajedno budemo njegovi. Da vaskrsnuvši u njemu, vaskrsnemo i kao pojedinci, ali i kao narod. Svakoga dana, da budemo bolji od sebe. Živeli, neka Bog da dobro zdravlje, ljubav i međusobno razumevanje - Hristos vaskrse", poručio je patrijarh Porfirije.
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću. U pravoslavnim hrišćanskim crkvama se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru, čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom ljudskom rodu. Prema jevanđeljima, događaj se zbio na grobu Hristovom, a radosnu vest je ženama mironosicama, "Mariji Magdaleni i drugoj Mariji", saopštio arhangel Gavrilo.
Kucanje jajima
Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena, koja je u Rim došla sa porukom o vaskrsenju. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života i vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju. Vernici vaskršnja jaja boje na Veliki petak, kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su naše misli upućene na događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove "čuvarkuća". Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, – “Hristos Vaskrse” i “Vaistinu Vaskrse”. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo. Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.
Za ovaj dan svako u porodici treba da dobije nešto novo od odeće i obuće. Za odlazak u crkvu i svečani ručak oblači se najlepša odeća.
"Na Vaskrs, pre svanuća žene su mesile uskršnji kolač, u koji se stavljaju po tri crvena jajeta. Ukućani su odlazili na jutrenje u crkvu, a potom su se pričešćivali.
Posle strogog posta, prvo mrsno što se jede na Vaskrs je jaje, a tek onda druga hrana.
Običaji i verovanja
Običaj je da se odmah ujutru ode u crkvu i pomoli za duše svojih predaka i zdravlje svojih potomaka. Žene nisu prale, tkale i radile druge teže ženske poslove. Na Uskrs se ustaje rano, ali se na spavanje ne ide pre ponoći, jer ako legnete ranije, veruje se da ćete onda do narednog Uskrsa biti pospani i lenji. Trebalo bi da se umijete hladnom vodom u koju su potopljeni dren, bosiljak i crveno uskršnje jaje. Na ovaj dan svi ukućani i prijatelji se kucaju jajima uz vaskšnji pozdrav. Običaj je i da se deca dodirnu crvenim jajetom da bi bila crvena i zdrava tokom cele godine. Gosti koji dođu u kuću daruju se uskršnjim jajetom, koje je simbol obnavljanja prirode i života, i radosti kako za onog koji prima, tako i za onog koji daruje.
